Genocid je zločin nad zločinima

Uvodnik koji odražava stav Vlade SAD

Tokom rata u Bosni i Hercegovini, koji je trajao od 1992. do 1995. godine, bosanski Srbi, jedna od etničkih grupa koje su činile bivšu Jugoslaviju, nastojali su da uspostave etnički homogenu domovinu, Republiku Srpsku.

U centru teritorije koju su izabrali bila je Srebrenica, istorijski dom većinskog stanovništva bosanskih Muslimana.

Tri godine su nacionalisti bosanskih Srba progonili i terorisali muslimansko bošnjačko stanovništvo Srebrenice. Konačno, pred kraj rata, jedinice Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladića, nasilno su ušle u opkoljenu enklavu Srebrenica, „zaštićenu zonu“ Ujedinjenih nacija. Srpske trupe su okupile stanovništvo, uključujući stotine izbeglica iz okolnih sela. Odvojili su žene i najmlađu decu, a zatim sistematski ubijali sve muškarce starije od petnaest godina. Između 11. i 31. jula 1995. masakrirali su 7 do 8 hiljada nenaoružanih muškaraca i dečaka.

Konvencija Ujedinjenih nacija o genocidu iz 1948. definiše genocid kao „dela počinjena sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“. I to se dogodilo u Srebrenici, navodi se u izveštaju Komisije za istraživanje događaja u Srebrenici i okolini 2004. godine. Tada je Vlada Republike Srpske, u tom trenutku autonomne regije u sastavu Bosne i Hercegovine, uputila zvanično izvinjenje. Međutim, 14 godina kasnije, Narodna skupština Republike Srpske odbacila je taj izveštaj, tvrdeći da su mnoge žrtve još uvijek žive. I danas se u regionu često negira genocid u Srebrenici i veličaju se oni koji su počinili taj akt.

Govoreći na 28. obeležavanju masakra u Srebrenici, američki ambasador u Bosni i Hercegovini Majkl Marfi rekao je da je američki narod solidaran sa žrtvama, preživelima i porodicama koje tuguju za svojim najmilijima.

„Činjenice o genocidu u Srebrenici su utvrđene van svake sumnje“, rekao je ambasador Marfi:

„Sjedinjene Države pozivaju političke lidere Bosne i Hercegovine da pokažu poštovanje za istinu, za sećanje na žrtve genocida u Srebrenici i za budućnost Bosne i Hercegovine, koja zavisi od njihove sposobnosti da priznaju da se genocid dogodio u Srebrenici i preduzmu neophodne korake da isprave ovu i mnoge druge nepravde iz rata 1992-1995. godine”.