Ukrajina je 24. avgusta 1991. proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza i počela da oblikuje sopstvenu budućnost. Rusija je, međutim, odbila da prihvati Ukrajinu kao suverenu državu, oduzima njenu teritoriju, podriva njene institucije, sabotira ili kooptira njene lidere i pokušava da diktira svoju spoljnu politiku kako bi blokirala iskrene težnje Ukrajine za većom integracijom sa Evropom i Zapadom. Ukratko, Rusija je godinama radila na tome da podrije sposobnost Ukrajine da funkcioniše kao suverena demokratska država.
2014. godine narod Ukrajine je zbacio predsednika Viktora Janukoviča, koji je odlučio da odustane od planiranog potpisivanja sporazuma o pridruživanju Ukrajine sa Evropskom unijom i umesto toga se okrenuo Rusiji. Posle toga, Rusija je izvršila invaziju i okupirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Takođe je pokušala da preuzme kontrolu nad ukrajinskim oblastima Lugansk i Donjeck pod maskom „separatističkog“ ustanka.
„Nigde u Ukrajini ljudi nisu slobodni od ruskih zlonamernih aktivnosti“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken.
„Moskva je nastojala da potkopa ukrajinske demokratske institucije, mešala se u ukrajinsku politiku i izbore, blokirala energiju i trgovinu da bi zastrašila ukrajinske lidere i izvršila pritisak na njene građane, koristila je propagandu i dezinformacije da poseje nepoverenje, i pokrenula sajber napade na kritičnu infrastrukturu zemlje. Kampanja za destabilizaciju Ukrajine bila je nemilosrdna“.
Sa sto hiljada ruskih vojnika na granicama Ukrajine sa Rusijom i bliskim saveznikom Rusije Belorusijom, „Rusija je spremna da ide još dalje“, rekao je sekretar Blinken.
„Rusija opravdava svoje postupke tvrdnjom da Ukrajina na neki način predstavlja pretnju po njenu bezbednost. Ovo okreće stvarnost naglavačke. Čije trupe koga okružuju? Koja država je silom preuzela tuđu teritoriju? Koja vojska je više puta veća od druge? Koja država ima nuklearno oružje? Ukrajina ovde nije agresor; Ukrajina samo pokušava da preživi“.
„Vodeći principi međunarodnog mira i bezbednosti... uspostavljeni nakon dva svetska rata i hladnog rata, odbacuju pravo jedne zemlje da silom menja granice druge; da diktira drugoj zemlji politiku koju vodi ili odluke koje donosi, uključujući sa kim da se udruži; ili da uspostavi sferu uticaja koja bi potčinila suverene susede svojoj volji“, rekao je državni sekretar Blinken.
„Ne radi se samo o mogućoj invaziji i ratu. Radi se o tome da li Ukrajina ima pravo da postoji kao suverena nacija. Radi se o tome da li Ukrajina ima pravo da bude demokratska”, naglasio je Blinken.