Praznik rada je zvanični kraj leta. I iako se mnogim Amerikancima Praznik rada slavi kao slobodan dan od posla i poslednja letnja prilika za kuvanje ili kupanje sa prijateljima i porodicom, događaji koji su doveli do stvaranja ovog praznika ovenčani su pohlepom , građanski nemiri i krv.
Decenije nakon građanskog rata 19. veka obeležene su usponom takozvanih kapitena industrije: bogatih i moćnih biznismena i industrijalaca, kao što su Kornelijus Vanderbilt, Endru Karnegi, J. P. Morgan i Džon D. Rokfeler, koji su iskoristili priliku predstavljeno spojem ekonomije koja se brzo širi, mnoštva inovacija i obilja imigrantske radne snage za izgradnju ogromnih poslovnih imperija i sakupljanje ogromnog bogatstva. Pružali su preko potrebno zaposlenje i prilike, ali njihova poslovna praksa je često bila grabežljiva i eksploatatorska prema radnicima, koji su radili u mlinovima, fabrikama i rudnicima 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji i jedva zarađivali dovoljno novca da prežive.
U želji da poboljšaju svoj položaj, počevši od kasnih 1880-ih, radnici su počeli da se pridružuju radničkim sindikatima, od kojih su neki formirani još u 18. veku. Radnici su tražili bolje plate i tretman, sigurnije uslove rada i priznanje za njihov doprinos američkoj ekonomiji u procvatu. Kada ti zahtevi nisu ispunjeni, organizovali su štrajkove. Ali ovo je bio težak i opasan poduhvat. Radnike u štrajku često su sretali štrajkbrejkeri, naoružani nasilnici koje je rukovodstvo kompanije angažovalo da razbijaju glave i obezbeđuju da se radnici vrate na svoja radna mesta. Povređeni napadači su čak bili ohrabreni.
Jedan od najznačajnijih incidenata bio je Pulman štrajk u Čikagu, gde su savezne trupe brutalno ugušile štrajk radnika železničke pruge i radnika kompanije za spavanje Pullman, protestujući zbog smanjenja plata i otpuštanja kompanije. Tog dana ubijeno je oko 30 ljudi. Ironično, na dan štrajka, predsednik Grover Klivlend potpisao je zakon kojim se utvrđuje nacionalni praznik rada.
„Vredni Amerikanci su kičma naše zemlje... Srednja klasa je izgradila Ameriku — a sindikati su izgradili srednju klasu“, rekao je predsednik Džo Bajden. „Sve što podržava održiv život srednje klase omogućili su sindikati, a na Praznik rada odajemo počast svim onim radnicima – i njihovom trajnom pokretu – koji održavaju našu ekonomiju u pokretu i čine našu naciju jakom.
Uvodnik koji odražava stav Vlade SAD