Džimi Karter, 39. predsednik Sjedinjenih Država, preminuo je 29. decembra 2024, u svojoj kući u Plejnsu, u saveznoj državi Džordžiji, u svojoj 101. godini. Pre njega, 2023. godine, umrla je Rozalin, njegova supruga, s kojom je bio u braku čak 77 godina.
Karijera predsednika Kartera u javnoj službi počela je 194, kao kadet na Mornaričkoj akademiji Sjedinjenih Država. Kasnije je služio i u atlantskoj i pacifičkoj floti, pre nego što je izabran da se pridruži elitnom programu nuklearnih podmornica.
Rođen u Džordžiji, demokrata, Karter je izabran za guvernera svoje države 1970. Kandidovao se i pobedio na predsedničkim izborima 1976, porazivši aktuelnog predsednika republikanca Džeralda Forda. Karter je odslužio jedan mandat pre nego što je izgubio reizbor 1980. od Ronalda Regana, uglavnom zbog svoje nemogućnosti da osigura oslobađanje 52 američkih talaca koje su zarobili iranski islamisti.
Vrhunac njegovog predsedništva bio je sporazum iz Kemp Dejvida 1978, istorijski mirovni sporazum između Izraela i Egipta u čijem postizanju je Karter posredovao. Sporazum je doveo do toga da egipatski predsednik Anvar Sadat i izraelski premijer Menahem Begin osvoje Nobelovu nagradu za mir 1978.
Sa samo 56 godina kada je napustio Ovalnu kancelariju, Karter je proveo sledeće četiri decenije fokusirajući se na humanitarni rad za koji je zaslužio univerzalno poštovanje. Godinama su on i Rozalin volontirali da izgrade domove za siromašne u neprofitnoj organizaciji "Habitat for Hjumaniti". Posvećen, doživotni hrišćanin, Karter je decenijama verno predavao u nedeljnoj školi u svojoj crkvi u Plejnsu.
Širom sveta, Karter je bio priznat posle svog predsedništva za promovisanje mirnog rešavanja sukoba i unapređenje demokratije i ljudskih prava, pre svega kroz Karter centar, koji su on i bivša prva dama osnovali na Univerzitetu Emori u Atlanti 1982. Karter je 2002. dobio Nobelovu nagradu za mir, za svoje napore da promoviše ljudska prava i mir u mestima kao što su Etiopija, Eritreja, Bosna i Haiti.
Predsednik Džo Bajden pohvalio je bivšeg predsednika Kartera kao čoveka velikog karaktera i hrabrosti, nade i optimizma.
“Sa svojim saosećanjem i moralnom jasnoćom, radio je na iskorenjivanju bolesti, stvaranju mira, unapređivanju građanskih i ljudskih prava, promovisanju slobodnih i poštenih izbora, smeštaju beskućnika, i uvek se zalagao za one koji nisu imali mnogo u svom životu. Spasio je, uzdigao i promenio živote ljudi širom sveta".
