Danas Sjedinjene Države slave rođendan. To je sećanje na današnji dan (4. jul) 1776. kada su predstavnici 13 britanskih kolonija potpisali Deklaraciju o nezavisnosti, odnosno otcepljenju od Velike Britanije.
Bio je to zvanični početak sedmogodišnjeg rata za nezavisnost Amerike. Međutim, jedan od najznačajnih događaja u tom konfliktu odigrao se više od godinu dana ranije, 18. aprila 1775, tokom prvog oružanog sukoba između britanskih vojnika i američkih paravojnih snaga u Masačusetsu. Prvi hitac ispaljen u tom sukobu postao je poznat kao "Pucanj koji se čuo širom sveta", jer je bio predznak monumentalnih promena, koje će biti rezultat američke uspešne kampanje da se otcepi od tadašnje nadmoćne svetske supersile.
Posle revolucije, liberalni ideali koji su karakterisali eru prosvećenosti, postali su zvanična norma američke političke kulture. To je obuhvatilo odvajanje od anglikanske crkve, ideju o ličnim slobodama, koja je brzo postala široko prihvaćena širom bivših kolonija i ideju da bi napredak pojedinaca trebalo da bude određen njihovim zaslugama, a ne pravima stečenim rođenjem.
Što je najvažnije, odnos izmedju vlade i njenih podanika se promenio. Vlada na čelu sa naslednom vladajućom klasom zamenjena je principom izabranih ličnosti u nacionalnoj i državnoj izvršnoj vlasti. Obični građani igrali su sve važnije uloge u lokalnim i državnim upravama, više ljudi je steklo pravo glasa, dok je istovremeno zabeležen rast političke participacije.
Evropa je to primetila. I dok su monarhisti čekali da nova zemlja zabeleži neuspeh i time potkopa ideju o Republici, antimonarhisti su shvatili da je ‘Američka revolucija’ ne samo dokazala da opresivne vlade mogu da budu zbačene već da obični građani mogu i treba da učestvuju u upravljanju zemljom.
U Deklaraciji o nezavisnosti, Tomas Džeferson je napisao da “su svi ljudi rođeni jednaki”. Te reči su podstakle demokratske i pokrete za nezavisnost u Holandiji, Belgiji, Irskoj, Poljskoj, na Haitiju i širom sveta. Ta fraza bila je uključena u Deklaraciju o pravima ljudi i građana Francuske revolucije. U 19. veku, te reči su inspirisale lidere poput Simona Bolivara i dovele do uspešnih ustanaka protiv kolonijalnih sila u Latinskoj Americi.
Pre više od 200 godina, Markiz de Lafajet, jedan od heroja Američke revolucije, rekao je da je “čovečanstvo odnelo pobedu u svojoj bici".
"Sloboda sada ima zemlju”, dodao je.
Međutim, implikacije Američke revolucije bile su globalne i nastavile da imaju odjeka sve do danas.
