Prema najjednostavnijoj definiciji, korupcija je zloupotreba poverene moći koja podriva stabilna, sigurna i funkcionalna društva. Da bi se ublažila ta šteta, Ujedinjene nacije su 2003. godine usvojile Konvenciju protiv korupcije, međunarodni antikorupcijski ugovor koji je ratifikovalo 187 država.
U video poruci na otvaranju 10. konferencije UN o konvenciji protiv korupcije, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da korupcija preti borbi za dobro upravljanje, odgovornost i transparentnost, koji su „od vitalnog značaja za našu nacionalnu bezbednost i za naše građane .”
„Korupcija povećava nejednakost i političku polarizaciju. Korupcija podriva naše odgovore na krize - od pandemija do prirodnih katastrofa. Svaki ukradeni dolar je dolar koji ne možemo da uložimo u naše škole ili bolnice, u naša preduzeća ili naše penzije”.
„Korupcija uništava veru građana u vladu i njihovo uzajamno poverenje, polarizuje našu politiku, deli naše zajednice, pogoršava kriminal i sukobe. Korupciju takođe mogu da koriste zemlje i akteri koji žele da nanesu štetu našoj bezbednosti, našoj ekonomiji i našem političkom sistemu”, naglasio je sekretar Blinken.
„Znamo da korupcija ima najgore posledice za najugroženije: ljude kojima su naša pomoć i podrška najpotrebniji, ali koji često osećaju da je sistem protiv njih, bez obzira na to koliko naporno rade“, rekla je američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild:
„To je jedan od mnogih razloga zbog kojih Sjedinjene Države borbu protiv korupcije smatraju ključnim delom svoje spoljne politike”.
Ta politika počiva na četiri stuba. Prvo, „Predsednik Bajden je izdao predsednički ukaz koji će proširiti ovlašćenja sekretara Blinkena da ograniči ulazak u Sjedinjene Države onima koji omogućavaju korupciju“, rekla je ambasadorka Tomas-Grinfild.
„Drugo... Sjedinjene Države daju 252 miliona dolara inostrane pomoći za borbu protiv korupcije. Treće... Sjedinjene Države će nastaviti da promovišu finansijsku transparentnost i integritet, posebno u sektorima sa visokim rizikom od korupcije”.
„Konačno, naša administracija radi na nizu zakonskih predloga koji bi dali veća ovlašćenja agencijama za sprovođenje zakona i izdavanje viza za vođenje slučajeva protiv korupcije“, rekla je ambasadorka Tomas-Grinfild i zaključlila:
„Iako je korupcija rak, ona je i rak koji se može lečiti. Konvencija protiv korupcije nam je dala okvir koji nam je potreban da se suočimo sa ovom nacionalnom i transnacionalnom pretnjom... Na nama je da narednih 20 godina učinimo pravednijim, odgovornijim i transparentnijim. Čineći to, možemo da unapredimo prosperitet, dostojanstvo i ljudska prava svih ljudi. I možemo da učvrstimo mir i bezbednost širom sveta”.
