Ujedinjene nacije definišu glad kao periode kada populacije prolaze kroz teške nestašice hrane i ljudi danima ne jedu ništa.
Ljudi nisu gladni zato što svet ne proizvodi dovoljno hrane za sve. I pored toga što je više nego dovoljno hrane dostupno u svetu da se svi na planeti ishrane, oko 746 miliona ljudi širom sveta i dalje gladuje.
28. maja obeležava se po deseti put Svetski dan borbe protiv gladi. Cilj je da se skrene pažnja na činjenicu da uprkos globalnom napretku, svake godine oko 9 miliona ljudi umre od posledica gladi.
U periodu dužem od deset godina, broj ljudi koji pate od hronične gladi je postojano opadao, navode UN. Mada je 15 odsto globalne populacije bilo neuhranjeno tokom prve četiri godine ovog veka taj broj se smanjio na ispod 9 odsto do 2015. Međutim, u narednih pet godina sve više ljudi je ponovo počelo da zapada u glad, pretežno zbog konflikata, ekstremnih klimatskih uslova I drugih ekonomskih faktora. Samo između 2018. i 2019. broj neuhranjenih se povećao za deset miliona.
Onda se pojavila pandemija koronavirusa sa svojim posledicama.
Posustale ekonomije rezultiraju lošim tržistem rada i smanjenjem prihoda. Istovremeno, poremećaji u lancu snabdevanja hranom znače smanjenje zaliha hrane i povećanje cena. Efekat na najsiromašnije i najranjivijje populacije, koje već pate od gladi i neuhranjenosti - je razoran. Pošto je Kovid 19 doveo do poremećaja globalnih sistema transporta postalo je teže doći do zajednica kojima je potrebna pomoć.
SAD su daleko najveći medjunarodni donator pomoći u hrani. Saradnjom sa organizacijom Feed the Future, globalnom inicijativom SAD za borbu protiv gladi i bezbednost u dostavi hrane, kao i putem velikog broja drugih programa za pružanje pomoći pod pokroviteljstvom američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), Stejt departmenta i Sekretarijata za poljoprivredu, SAD će i dalje predvoditi u borbi protiv gladi.
