Na današnji dan pre 60 godina, predsednik Džon Ficdžerald Kenedi potpisao je uredbu kojom je uspostavljen Mirovni korpus.
"Nadam se da će to biti izvor zadovoljstva Amerikanaca i doprinos miru u svetu", rekao je predsednik Kenedi tokom potpisivanja.
Mirovni korpus je mala, nezavisna agencija kojom upravlja vlada Sjedinjenih Država. Njegovi terenski radnici su volonteri, uglavnom nastavnici i stručnjaci za poljoprivredu, zdravstvo, ekonomiju i razvoj mladih. Oni rade na poboljšanju života ljudi u nerazvijenim ili nedovoljno usluženim područjima, povećavanjem produktivnosti i podsticanjem samopouzdanja.
Prema sopstvenim rečima, misija agencije je „da pomogne narodu zainteresovanih zemalja u zadovoljavanju njegovih potreba za kvalifikovanim muškarcima i ženama, da pomogne u promociji boljeg razumevanja Amerikanaca od strane naroda koji služe i da pomogne u unapređenju boljeg razumevanja Amerikanaca i ljudi koje služe “.
Zapravo, više nego bilo šta drugo, Mirovni korpus je stvoren da neguje međusobno razumevanje Amerikanaca i drugih svetskih kultura. Obučeni volonteri su bili, i još se šalju da žive i rade u zemljama u razvoju širom sveta, pomažući zemlji domaćinu da podmiri svoje potrebe za kvalifikovanim radnicima. I zato što su živeli među lokalnim stanovništvom, volonteri Mirovnog korpusa naučili su, i još žuče, o ljudima i kulturi oko sebe. U isto vreme, lokalni ljudi koji rade i žive zajedno s njima, upoznaju Amerikance kao ljude koji se ne razlikuju mnogo od njih samih.
Do juna 2019. godine, oko 235 hiljada dobrovoljaca služilo je u 141 zemlji. Svaki volonter služi dvogodišnji period, bez plate, osim naknade za sobe, pansione i nekoliko osnovnih troškova.
Njihova misija se prilagodila vremenu i potrebama ljudi kojima služe. Danas, zbog ograničenja usled Kovida 19, nijedan dobrovoljac Mirovnog korpusa nije stacioniran u inostranstvu. Njihov rad na terenu nastaviće se kada pandemija bude pod kontrolom.
“Za mene je to upravo ono što predstavlja Mirovni korpus, uticaj koji jednostavna služba može da ima preko granica, generacija i vremena “, rekao je Džozef Patrik treći, rođak predsednika Džona Kenedija, i zaključio:
„To je lekcija koju nosim sa sobom svaki dan”.
