4. aprila 2023, na 74. godišnjicu osnivanja Severnoatlantskog saveza, Finska je postala 31. članica NATO-a.
Prošlog maja, u svetlu ničim izazvane i brutalne invazije Rusije na Ukrajinu, Finska je, zajedno sa svojim susedom Švedskom, napustila svoju višedecenijsku politiku vojnog nesvrstavanja i podnela zahtev za pridruživanje NATO-u.
U Briselu je državni sekretar Entoni Blinken poželeo dobrodošlicu Finskoj u NATO pošto je prihvatio dokumente, koji ozvaničavaju članstvo Finske. Taj dan je nazvao istorijskim.
„U iskušenju sam da kažem da je to možda jedina stvar za koju možemo da zahvalimo gospodinu Putinu, jer je još jednom ovde podstakao nešto što tvrdi da želi da spreči agresijom Rusije, što je dovelo do toga da mnoge zemlje veruju da moraju da učine više da vode računa o sopstvenoj odbrani i da budu sigurne da mogu da spreče moguću rusku agresiju u budućnosti“, rekao je sekretar Blinken.
Predsednik Džo Bajden je takođe srdačno pozdravio Finsku kao 31. saveznika NATO-a, ističući da je pristupanje Finske bilo među najbržim u modernoj istoriji.
„Kada je Putin pokrenuo svoj brutalni rat agresije protiv naroda Ukrajine, mislio je da može da podeli Evropu i NATO“, rekao je predsednik Bajden u saopštenju. „Pogrešio je. Danas smo ujedinjeniji nego ikad”.
Predsednik Bajden je istakao da su i Finska i Švedska „snažne demokratije sa veoma sposobnim vojskama, koje dele naše vrednosti i viziju sveta“. On je pozvao Tursku i Mađarsku da bez odlaganja završe svoj proces ratifikacije za Švedsku.
NATO pomaže u održavanju mira i stabilnosti u Evropi više od 70 godina. Kao što je predsednik Bajden izjavio:
„Zajedno – ojačani našim najnovijim saveznikom Finskom – nastavićemo da čuvamo transatlantsku bezbednost, branimo svaki pedalj teritorije NATO-a i suprotstavljamo se svim izazovima sa kojima se suočavamo".
