Vlade Finske i Švedske su 18. maja podnele zahtev za prijem u NATO. Zahtevi ovih zemalja su direktan rezultat ničim izazvane opšte invazije Putinovog režima na suseda - Ukrajinu, pošto su obe ove ranije vojno neutralne zemlje došle do zaključka da bezbednost koju će dobiti daleko prevazilazi rizik od antagonizacije rukovodstva Rusije.
Predsednik Džo Bajden pozdravio je odluku dve zemlje.
„Finska i Švedska čine NATO snažnijim“, rekao je Bajden. „A snažan, ujedinjen NATO je temelj američke bezbednosti”.
Iako je Finsku kolonizovala carska Rusija, a zatim je ta zemlja vodila dva rata, kao nezavisna nacija, protiv Sovjetskog Saveza u 20. veku – jedan od 1939-40. i drugi od 1941-1944, u periodu posle Drugog svetskog rata, Helsinki je zadržao bliske ekonomske veze sa Moskvom i ostao je vojno neutralan.
Švedska ima istoriju vojne neutralnosti od već dva veka.
Iako su i Finska i Švedska poslednjih godina produbile saradnju sa NATO-om, u prošlosti, ni politički lideri ovih zemalja, ni većina njihovih građana nisu pokazivali interesovanje da postanu članice NATO-a. Sada se to promenilo.
Jedna od užasnih ironija koja proizilazi iz brutalnog rata protiv Ukrajine, koji je kremlj izabrao, jeste da Vladimir Putin ubrzava upravo ono za šta je tvrdio da od toga strahuje i da želi da spreči: širenje NATO-a.
Uključivanje Finske i Švedske će ojačati bezbednost tri baltičke zemlje koje trenutno čine severoistočno krilo NATO-a i pomoći da se neutrališe nedavna agresivna ekspanzija Ruske Federacije sa poluostrva Kola u arktički region.
Suočen sa Putinovom agresijom, NATO – koji je odbrambeni i od samog početka teži miru – ostaje jak, ujedinjen i privlačan za nacije rešene da zaštite svoj suverenitet i svoj narod.
„Dve nove članice NATO-a na krajnjem severu će poboljšati bezbednost naših saveza i produbiti našu opštu bezbednosnu saradnju“, rekao je predsednik Bajden i zaključio:
„Danas nema sumnje da je NATO relevantan, da je efikasan i da je sada potrebniji nego ikada”.
