U SAD se 11. novembra obeležava praznik Dan veterana. Na taj dan Amerikanci, zajedno sa mnogim drugim ljudima širom sveta, odaju poštu onima koji su služili svojoj zemlji u uniformi, u vreme rata i mira.
Proslava tog praznika proistekla je iz Prvog svetskog rata. Gotovo četiri i po godine dug konflikt je istinski obuhvatio ceo svet. Borbe su se vodile u Aziji i Africi, na ostrvima u Pacifiku, na vodi i pod vodom nadomak Evrope i Južne Amerike, kao i na bojištima širom Evrope. U to vreme zvali su ga "Veliki rat" Ili "Rat koji će okončati sve ratove".
Posle četiri godine rata, primirje je stupilo na snagu jedan sat pre podneva 11. novembra 1918. To znači da su sukobi obustavljeni u 11 sati, 11. dana 11. meseca 1918. Mada je Prvi svetski rat zvanično okončan potpisivanjem Versajskog sporazuma 28. juna 1919, javnost je smatrala 11. novembar krajem konflikta.
Godinu dana kasnije, predsednik Vudro Vilson je proglasio 11. novembar prvom komemoracijom Dana primirja. Bio je to dan parade i okupljanja na javnim mestima. U 11 sati pre podne, svi su zastali da bi odali poštu onima koji su se borili. Danas većina zemalja koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu i dalje obeležava ovaj dan.
Ali vremenom su usledili drugi ratovi i 1954. predsednik Dvajt Ajzenhauer proširio je praznik da označi odavanje pošte svima koji su služili u uniformi, u ratu i miru.
U suštini, Dan veterana ne odnosi se na rat, niti pobedu ili poraz na bojnom polju. Na taj dan se ne slavi unapređenje političkih ili teritorijalnih ambicija. To je pre svega dan sećanja i, poput sličnih praznika u Velikoj Britaniji, Južnoafričkoj Republici i drugim zemljama, na taj dan se odaje pošta vojnim veteranima za njihovu službu i žrtvovanje.