„Klimatska kriza je test našeg vremena, i mada neki i dalje veruju da se odvija usporeno, to nije slučaj“, rekao je specijalni predsednički izaslanik za klimu Džon Keri. "Ono što gledamo je svet koji nijedan roditelj nikada ne bi želeo da ostavi u nasleđe budućim generacijama"
„Činjenice, dokazi i nauka jasno pokazuju da imamo kratko vreme da izbegnemo tu budućnost. I dalje to možemo izbeći. Ali moramo početi da delujemo sa istinskom hitnošću, okupljajući zemlje širom ove planete”.
Vreme je da se „pruži odgovor uporediv sa ratnom mobilizacijom, ogromnom prilikom za obnovu naših ekonomija nakon Kovida 19, da se “izgradi bolje“, rekao je Keri.
Najvažniji korak je da se podstakne razvoj globalne ekonomije čiste energije, jer energija čini tri četvrtine globalne emisije gasova staklene bašte.
„Do 2030. moramo da ubrzamo primenu čistih tehnologija koje već imamo“, rekao je Keri. “To znači četvorostruko povećanje proizvodnje obnovljive energije sunca i vetra. To znači da više od polovine novih automobila mora da bude na električni pogon”.
„Moramo takođe da razvijemo, prikažemo i proširimo nove tehnologije tokom ove decenije kako bi do 2050. godine mogle da odigraju važnu ulogu u dekarbonizaciji globalne ekonomije“.
„Do 2040. godine trebalo bi da u potpunosti zatvorimo sve elektrane na ugalj i mazut i znatno smanjimo oslanjanje na prirodni gas“, rekao je Keri.
„Dobra vest je da su svuda oko nas dokazi da to možemo da učinimo. Tehnologije čiste energije već su jeftinije od fosilnih goriva - a mi imamo plan da postignemo to isto u mnogim drugim novim tehnologijama”.
Keri je dodao:
„Još ima vremena da se bezbednija budućnost od 1,5 stepeni Celzijusa vrati na dohvat ruke. Ali, samo ako se sve velike ekonomije obavežu na značajno smanjenje emisije štetnih gasova do 2030. godine, to je jedini način da se svet dovede do verodostojnog puta ka “globalnoj neto nuli” do sredine veka”.
